MUZIČKA PRIČA Za Mišu Savića

Koregirano 25 Oktobra 2010
Jedna lepa cura se zaputila u samoposlugu da sebi nabavi nešto za ručak. Nameravala je da kupi pileće viršle, hleb i kiselo mleko; ako ne to, onda bi svakako mogla da uzme parče sira, kutiju špageta i 300 gr. mlevenog mesa. Usput joj odnekud pade na pamet misao da bi bilo zgodno da u samoposluzi ukrade crne čarape koje će joj dobrodoći kada sutra zapeva na audiciji. Idući tako nogu pred nogu, snevajući o čarapama, Milanskoj skali i budućim operskim uspesima, curu spopade roj pčela koji je jedna budala baš tog jutra isterala iz košnice. Mada zvuči nelogično ipak treba naglasiti da pomenuti klipan nije imao nameru da pčele uznemirava zbog meda već da mu ti vredni i korisni insekti ne zuje nad glavom dok se on bude cmakao sa njihovom gazdaricom. O gazdarici kruže razne priče; najsvežija veli da je ona poznata prigradska radodajka i da joj je muž pre nekoliko dana iz Budimpešte avionom odleteo pravo za daleku Belorusiju radi sklapanja unosnog državnog posla od koga će on sebi u džep strpati pozamašni mito.
Eto kakav je život: dok naš čovek u belom svetu marljivo potkrada državnu blagajnu i po hotelskim hodnicima juri droce, dotle njegova venčana žena u Beogradu izigrava gospodju, lakira nokte na nogama, puši skupe strane cigarete, neguje baštu, kurva se s kim god stigne i pritom uopšte ne vodi računa o razuzdanom ponašanju svojih pčelica koje su iz puke obesti saletele i opasno izbole mladu guzatu namigušu, raspupelu plavojku, u čijoj se glavi motala žarka želja da u samoposluzi zdipi crne čarape, da zatim nekako pregrmi onu glupu audiciju, da potom, u dogledno vreme, ako joj Bog pomogne, nabaci dobre sise i tako postane uvažena ličnost, prava pravcata umetnica, profesor na našoj Muzičkoj akademiji, primadona, u najmanju ruku balkanska Grejs Keli sa glasom nezaboravne Marije Kalas.


Raša Todosijević, Beograd, 13.06.1999 god.