Skica Smrti

Raša Todosijević
8 Mart 2011, Beograd –koregirano 24.04.2011.


Džordž, stari dobri Džordž, već malkice senilni dasa, sedi zavaljen u glomaznoj i prilično izlizanoj kožnoj fotelji pepeljasto braon boje. Fotelja je u uglu sobe. Neko je rekao, a to je pomenuto pre dva-tri dana, da ta fotelja neće nikom da smeta ako ostane tu gde jeste - podalje od vrata i kamina. Sedokosi Džordž, čovek sa nadimkom Zalizani Džordž, odaje utisak bezvoljnog starkelje koji je do maločas jecao. Napolju je prijatno letnje veče. Miriše hmelj; iz obližnjeg parka dopiru i potom na prečac zamiru dečiji glasovi. Sobu - zapravo sobetinu kojom tik uz visoku tavanicu bezglasno vitlaju nevidljive aveti - lagano osvaja tišina i turobni sumrak. Džordž mudruje u polutami i više ne razaznaje detalje na fotografijama pokojne Keit.

* * *

Džordž gleda u televizijski ekran. Na ekranu se prikazuju snimci ubistva Martina Lutera Kinga. Sve što se prikazuje snimljeno je 1968 godine u Memfisu. Memfis je grad u državi Tenesi. Martin je sa svojim prijateljima. Oni stoje na uskoj terasi nekog jeftinog motela. Terasa ima jednostavnu metalnu ogradu. Onda, gle, neka nevidljiva sila gurnu Martina unazad i on pada na grudi jednog od njegovih drugara; ovaj ga instinktivno ščepa oko pasa i zatim ga pažljivo spušta na pod terase. Martin je ranjen i verovatno umire. Tamna mrlja krvi se širi terasom. Samo bi rogati vrag znao odakle se to ubitačno tane zalaufalo? Kasnije će se na sva zvona razglasiti da je izvesni Džejms Erl Rej pucao odozgo, tako, sa desne strane, sa ravnog krova, ali bi to mogla biti varka. Drugi pak tvrde da je Džems pucao iz kupatila one ružne i zapuštene zgrade koja čami svoje dane baš naspram terasa u motelskom dvorištu. Uzgred budi rečeno, treći veruju da je baš taj Džejms, u to vreme zatvorski begunac za kojim je bila raspisana policijska poternica teška 50 dolara, izvršilac ubistva. Džejms je zbog oružane pljačke banke osudjen na 20 godina robije i zato onih 50 obećanih zelembaća na poternici zvuče vrlo impresivno. Oni su ubedjeni da je ubistvo Doktora Martina Lutera Kinga ishod zbira zavera pažljivo smišljenih u kurvinjskim kuhinjama tajnih političkih kružoka. Istina je da je Martin mrtav a priče o zaverama možda i nisu tek dokona nagvaždanja. Scenario je jednostavan: Džejms beži iz zatvora kao da izlazi iz obližnje samousluge. Dobri momcu ga hvataju i zatim mu obećavaju kule i gradove ako ubije Martina Lutera Kinga. Oni će njemu pružiti skupu i komplikovanu logistiku a on njima oko i okidač. Gledajući iz perspektive Džejmsovog životnog škripca, a tu će se mnogi složiti, biva svrsishodnije da on ucmeka gospodina Kinga nego da dobri momci ubiju njega.

* * *

Iz malešne kristalne čašice Džordž srče skerletnu višnjevaču ali mu se čini da je ove godine višnjevača ispala nekako preslatka a možda i malčice slabija od prošlogodišnje. Džon mu je još pre mnogo godina lično doneo flašu dudovog vina ali on nije imao srca da je otvori. To je bilo odmah posle Memfisa. Da: Džon je zakovrnuo 1972. godine u Vašingtonu.
Martin umire na terasi. Šta je sa Džejmsom? Džejms napušta mesto sa koga je pucao i kreće na dug put koji će ga odvestio preko Kanade i Atlanskog okeana ravno do Britanskih ostrva. Na Džejmsovoj pušci - Remington 760 GameMaster - su otisci njegovih prstiju. Na malom radio aparatu koji je policija, navodno našla pored puške, izgravirani su podaci njegovog zatvorskog identiteta. Sve je jasno da jasnije ne može biti. Ovde nipošto ne treba zaboraviti dvogled koji je takodje nadjen u Rejovoj zasedi; a šta tek reći o kanadskom pasošu, o novcu za putovanje u Englesku ili o onom Raulovom belom Ford Mustangu. Tako jedan zatvorski begunac, Džejms Erl Rej, razbojnik i beznačajno ulično smeće, preko noći postaje nepogrešiv snajperist i čovek sa lažnim pasošima u džepu.